Čika Pera » Podrum Kosanović

Podrum Kosanović

Porodični podrum...

Čika Pera


Čika Peru sam upoznao pre par godina, kada smo obnavljali stari vinograd i postavljali stubove u njemu. Sećam se prvi put smo pričali telefonom, zvao sam ga da se raspitam u vezi stubova koje je on prodavao i dovozio. Umesto cene i osnovnih podataka, dobio sam lekciju iz vinogradarstva. Tvrdio je čika Pera da je to sve pogrešno što sam zamislio, da nema potrebe stavljati duple žice i da to niko ne radi. Tada nisam baš puno znao o vinogradu, pa me je ova njegova lekcija malo uzdrmala, ali samo na kratko. Mali izlet u ne tako malu literaturu koju sam tada posedovao otreznio me je i otkloni sve sumnje. Ponovo poziv i sada poručivanje stubova, sa više odlučnosti, ali na moju odgovornost, kako je rekao čika Pera.

Inače čika Pera je iz Slankamena, sela u kome su i moji vinogradi, tako da je stubove dovezao lično, svojim plavim traktorom do mog vinograda. Doneo je i svoje vino. Da, čika Pera ima i vinograd, zato je i našao za shodno da mi drži lekcije iz vinogradarstva. Nije to prvi put da sam probao njegov vranac. Nešto ranije, išao sam kod njega da kaparišem stubove. Živeo je sam, u dosta trošnoj kući, teže se kretao i žalio sa da ga boli ovo ili ono, ali kad bi trebao da ode u vinograd, ništa ga nije bolelo. Vranac, natočen u plastičnu flašu od Minakve je bio mnogo više od onog što sam očekivao. Čika Pera možda nije bio upućen u novije trendove podizanja špalirskog zasada, ali je svoj vinograd poznavao jako dobro, a očigledno je znao i kako da ga pretoči u vino. Nekako, te teme oko vinograda i vina kad god bih pokrenuo sa njim, uvek bi se mimoišli i ne bi daleko dogurali. Jer, on je znao kako treba, sve ostalo je bilo drugo. I tog dana, kada je dovezao stubove, iskoristio je priliku da mi pokaže kako treba orezati taj vinograd, koji nije orezivan zadnjih nekoliko godina.

Nisam dugo video čika Peru, sve dok nisam posadio novi vinograd, blizu njegovog. Tad to nisam znao, ali ubrzo sam saznao da je čika Pera, odnosno njegov vinograd, treći komšija sa desna mom vinogradu. Češće sam ga viđao, jer on je voleo da boravi u vinogradu. Odlazio bi da spava u njemu, kaže lepše mu tamo nego kući. Brojao bi mi koliko puta sam prskao, kada sam kopao, nije on to zlonamerno… Više je voleo da priča na tu temu nego što mu je priča bila bitna. Voleo sam kad ranije završim radove u svom vinogradu da prošetam do njegovog. Gotovo uvek bih ga našao tamo. Vinograd mu nije mali, ima oko 1500 čokoti. Pored vranca, ima dosta i stonih sorti. Bilo je tu i par strukova paradajza, gde je bilo mesta u redu. Nekoliko badema, po koja voćka i čika Perin plavi traktor.

Kako se moj novi vinograd spremao da uđe u drugu vegetaciju, počeo sam da razmisljam o nabavci stubova. Odlučio sam da čeoni stubovi budu drveni, a u redu metalni. Koga cu drugo zvati za drvene stubove nego čika Peru. Zvoni, isti broj od pre par godina, javlja se čika Pera. Kaže da više ne radi sa stubovima, ostario je, ali kaže  ima nešto što nije prodao pa da pogledam ako hoću. Cena je bila malo jača, ali i stubovi su bili deblji, baš kakvi su mi trebali. Dogovorili smo se čika Pera i ja, on će to natovariti i doterati. Kako on to natovari, meni nije bilo jasno, ali ujutru u dogovoreno vreme plavi traktor sa prikolicom i stubovima bio je u mom vinogradu. Kada je istovario stubove, dao mi je plastičnu flašu od Minakve punu vina. Kaže ovo moje je Vranac, a šta će biti to tvoje? Ja rekoh kupio sam merlot, nadam se da će to i roditi iduće godine. Pa dobro, kaže čika Pera, da probamo onda i to tvoje kad rodi. Slabo sam ga viđao te godine, slabo sam imao vremena da odem do njegovog vinograda, samo ponekad bih video plavi traktor kako prolazi pored…

Naredne godine, vinograd je ušao u treću vegetaciju.Bio sam često u njemu i često sam viđao čika Peru. Uredno je brojao koliko sam puta oprskao, kada je pala kiša i ko je i kada kopao. Imao sam više vremena, pa sam svraćao i u njegov vinograd. Jednom prilikom sam baš došao kada je većao gde će da presadi mladi badem koji je iznikao, gde će najbolje odgovarati kada poraste. Žalio sa kako mu je prerodilo i kako će morati skidati grozdove, tu smo se složili i ja sam te godine imao zelenu berbu u vinogradu. Pokazivao mi je redove, malo se odmetnula trava, kaže gazda je bio lenj pa nije okopao. Nisam ga posle video par meseci, približila se berba… A onda sam čuo da je čika Pera umro. Ostao je uredno okopan vinograd i dobro grožđe, ostalo je i obećanje da cemo probati to moje kad rodi.

Evo upravo završavam rezidbu vinograda, svratio sam i kod čika Pere u vinograd… Vidim da je grožđe obrano, ne znam ko je nasledio… Ja sam svoj dogovor ispoštovao, probali smo vino, gde drugde nego kod čika Pere u vinogradu. Jedino što ne znam šta mu fali, nema čika Pere da mi kaže…