Kako smo podigli vinograd iz blata » Podrum Kosanović

Podrum Kosanović

Porodični podrum...

Kako smo podigli vinograd iz blata

Čini mi se ne bih ništa pogrešio i da sam za naslov ovog teksta stavio “Kako smo se zaljubili u vinograd i vino”. Otprilike baš kada smo kupili vikendicu  na padinama Fruške gore pored sela Slankamen, sa velikom okućnicom i poprilično zapuštenim vinogradom, rodila se ljubav prema vinogradarstvu i vinarenju. Iz ove perspektive, mogu slobodno da kažem da tada ama baš ništa nismo znali o vinogradu, a o vinu… Pa bojim se da ni sa njim nismo bili na ti.

Vinograd je posađen pre više od 40 godina, a zadnjih 5 godina sigurno nije održavan. Tip sadnje koji smo zatekli je “vinograd tačkaš”, i kao takav podrazumeva nisko stablo, koje je zbog više godina neodržavanja zaraslo u korov i blato. Sortiment je gotovo 100% Muskat Hamburg a kasnije smo uvideli da ima nekoliko različitih klonova, što je verovatno posledica popunjavanja mesta ili kasnijeg proširivanja vinograda. Iako smo bili u dilemi da li da raskrčimo stari vinograd i posadimo novi špalirski zasad, odlučili smo da obnovimo stari i podignemo na žicu.

Kako ništa nismo znali o vinogradu, prva ideja je bila da angažujemo nekoga sa više iskustva da odradi ovaj posao. Međuim, tu dolazi do preokreta i velike pasije prema vinogradu. Želeći da i sami učestvujemo u obnovi vinograda u našem novom “dvorištu”, počinjemo da učimo čitajući prvo priručnike, potom forume, malo ozbiljniju literaturu a na kraju naučne radove i fakultetsko štivo otkrivamo jedan novi svet, nama do tada nepoznat. Svet pun kreativnosti i stvaralačkih mogućnosti. Jedva smo čekali da dođe proleće i da krenemo sa radovima u vinogradu. Obično se vinograd koji se sa niskog stabla podiže na špalir reže “u glavu”. Ovo praktično znači da se skinu svi višegodišnji lastari zajedno sa jednim delom stabla. Obavezno je veće rane zaštititi kalemarskim voskom kako bi se sprečio prodor bolesti. Iz ovako orezanog čokota (koji i dalje ima izuzetno razvijeni korenov sistem u odnosu na oslabljeno stablo) na proleće izbijaju jalovci iz spavajućih okaca. Obično se izabere jedan ili dva najbolje pozicionirana lastara i neguju se redovnim privezivanjem uz kolac. Odnegovani lastari će predstavljati novo stablo koje se iduće godine oreže tik ispod prve žice i dalje formira željeni uzgojni oblik. Mi ipak nismo primenili ovaj metod i odlučili smo se da već postojeća stabla modifikujemo za špalir. Verovatno je prevagnula želja da već u toj godini imamo rod iz našeg vinograda. Kako su čokoti godinama rasli bez intervencije čoveka ovo nije bilo jednostavno izvesti. Svaki čokot je bio priča za sebe i tako mu se moralo i pristupiti. Veći deo stabla je obrastao u korov, a kako je vinograd na strmoj padini, dosta zemlje koja se godinama spustala niz brdo je zatrpalo deo stabla. Ipak, na kraju se trud isplatio, stabla su otkopana, lastari orezani i prilagođeni novom uzgojnom obliku. Nakon rezidbe, rane smo  premazali  kalemarskim voskom i tretirali lozu bakrom kako bi uništili patogene koji su prezimeli i našli utočište na kori stabla. Postavli smo bagremove stubove i razvukli žicu. Dodali smo još jednu osnovnu žicu za stabla koja te godine nisu mogla da dosegnu do prve žice. Poslednji korak je bio borba sa korovom u medjurednom razmaku i nekultivisanom zemljom. Ono što smo na kraju dobili, prevazišlo je naša očekivanja. Naravno, nema potrebe da se  napominje da se trud isplatio.

Užitak je bio potpun kada smo te  iste godine, prvi put obrali vinograd i proizveli muskatno roze vino.

Danas, vinograd je i dalje tu, i dalje rađa i daje svega par stotina boca svežeg i mirisnog rozea koje osvaja medalje na takmičenjima ali i simpatije mnogih prijatelja i ljubitelja vina.