Rezidba vinove loze » Podrum Kosanović

Podrum Kosanović

Porodični podrum...

Rezidba vinove loze

Rezidba na zrelo (zimska rezidba),  predstavlja osnovnu operaciju koju je neophodno primenjivati svake godine. Cilj rezidbe u mladom vinogradu (prve 3 do 4 godine) je formiranje uzgojnog oblika. Kod vinograda gde je formiran uzgojni oblik, rezidba služi kako bi se odstranili nepotrebni lastari za sledeću godinu, odredio broj okaca, odnosno lastara i grozdova po čokotu, a samim tim i regulisao kvalitet grožđa. A kako izgleda rezidba u našim vinogradima?

Vinograd koji smo podigli iz blata pre četiri godine bio je tačkaš. Kako smo želeli da formiramo uzgojni oblik jednogubi Gijo i podignemo ga na špalir, odlučili smo se za rekonstrukciju starih i zapuštenih čokota. Iz ove perspektive smatram da je to bila greška i da smo trebali veći deo čokota seći u glavu i na taj način formirati novo stablo. Ali želja da imamo rod i vino prve godine, kao i mali nivo znanja koje smo imali u  tom trenutku je presudio. Posle dve godine smo takođe shvatili da jednogubi Gijo nije bio idealan izbor za Muskat Hamburg koji učestvuje u kupaži Natalija. Tako da smo 2016 godine prešli na uzgojni oblik jednokraka kordunica. Sam prelaz je bio veoma jednostavan, lastare na luku koji je te godine dao rod, skratili smo na dva okca… Ovakav način rezidbe pokazao se kao najbolji za dobijanje kvalitetnog grožđa ograničene količine od sorte Muskat Hamburg.

Rezidba na zrelo može se raditi od opadanja listova, kada loza ulazi u fazu mirovanja, pa sve do početka naredne vegetacije. Kako nemamo velike površine pod vinogradima, mi praktikujemo da režemo sredinom marta. Tada već jasno može da se vidi ako je bilo izmrzlina pojedinih lastara a i mnogo je prijatnije i toplije. Ove 2018. godine napravili smo izuzetak. Toplo vreme u januaru, izmamilo nas je napolje i stari vinograd je orezan nikad ranije, 27-og  januara. Kako se nalazi na severnoj padini okrenut prema Dunavu, nema nekih bojazni od izmrzavanja u toku februara i marta, čak i ako iznenadi ova blaga zima (dok ovo pišem, padaju sneg i temperatura).

Stari vinograd ima svega 400 čokoti, tako da je za tri sata sve bilo orezano, loza izvučena i zapaljena. Kao što se vidi na slikama, isprobali smo i vinogradarsku peć. Ne toliko zbog hladnoće, više zbog znatiželje da li radi. Nažalost, na našem primeru se pokazalo da ne radi. Ako negde nismo pogrešili u konstrukciji, količina i tempo sirovih lastara koji se dodaju je preveliki i peć ne može da ih sagori. Ako ništa, barem smo se lepo nadimili, a peć je poslužila kao kolica za iznošenje lastara iz vinograda.

Novi vinograd, koji je posađen u jesen 2015 godine, još uvek “čeka” na zimsku rezidbu. Ovo je treća godina i još uvek se formira uzgojni oblik. Italijanski rizling planiramo da formiramo kao karlovački uzgojni oblik i zato ti redovi imaju jednu žicu više, preko koje se savija luk kako bi obezbedio podjednak pritisak na svim okcima, gde bi ona trebala ravnomerno da krenu (videćemo da li je to tako). Merlot planiramo da formiramo kao uzgojni oblik jednokraka kordunica, isto kao što radimo sa Muskat Hamburgom.  Za razliku od starog vinograda novi još uvek nije zatravljen a i nema Dunava da ga čuva, nalazi se na južnoj padini i gleda ka Sremu. Tako da će sačekati mart i neko toplije vreme kad se zemlja prosuši.