Sadnja novog vinograda! » Podrum Kosanović

Podrum Kosanović

Porodični podrum...

Sadnja novog vinograda!

Vremenom je vinograd koji smo obnovili i “podigli iz blata” postao mali za naše ideje, potrebe i želje. Sve više je bila prisutna misao da treba da posadimo još jedan novi vinograd. Vinograd gde ćemo od samog starta, počevši od pripreme zemljišta pa nadalje, primenjivati sva saznanja koja smo vremenom sakupili, čuli ili pročitali. Uvek je prisutan argument da se grožđe može kupiti i zadovoljiti potreba za eksperimentisanjem sa drugim sortama ili načinom proizvodnje. Ipak, mi smo shvatanja da se vino pravi u vinogradu, i shodno tome želimo da imamo punu kontolu i odgovornost kada će se grožđe brati, koliki će se rod po čokotu ostavljati, da li će se raditi defolijacija ili ne, i more drugih sitnica koje na kraju daju celinu i ostavljaju vidljiv trag na vinu.

Kako je naš porodični podrum smešten u Slankamenu, doneta je odluka da se i vinograd podigne baš tu, na obroncima Fruške gore. Odavno je ovaj kraj “naseljen” vinogradima i voćnjacima i nije bilo dileme da li da se traži neka druga lokacije. Naspram svih ovih prednosti bila je i jedan mana. Među svim tim vinogradima i voćnjacima, trebalo je naći pogodnu a opet slobodnu parcelu na kojoj ćemo posaditi vinograd. Nakon dužeg traganja i istraživanja, na kraju smo našli za nas idealnu poziciju, jednu južnu padinu koja će obezbediti dovoljno sunca a opet i provetrenosti za naš budući vinograd.

Najpre smo uradili analizu zemljišta i dobili potrebne informacije o tome kako treba pripremiti našu parcelu za vinograd. Odrađeno je melorativno đubrenje i duboko oranje. Ovako pripremljena zemlja, ostavljena je da čeka jesen, da čeka sadnju. A mi smo morali da rešimo jednu veliku dilemu, koji sortiment da odaberemo i posadimo u našem vinogradu? Ne znam da li ste nekad probali da razmišljate na tu temu, ako niste, evo vam par polaznih pitanja:

  1. Da li da sadim ono što ja volim da pijem?
  2. Da li da sadim ono što tržište traži?
  3. Da li da sadim ono što svi u “komšiluku” gaje?
  4. Da li da se opredelim za autohtone sorte, to će sad biti “in”?
  5. A da posadim ono što niko nema?

Odgovor na sva ova pitanja je vrlo jednostavan, ako pre svega postavite sebi pitanje: “Šta ja želim da postignem sa svojim vinogradom?”. Kako je naš cilj proizvodnja vrhunskog kvaliteta sa ograničene površine,  pre svega za nas i za prave ljubitelje vina,  lako je bilo odlučiti se šta posaditi. Bela sorta za koju smo se odlučili je Italijanski Rizling. Rekao bih, sorta sa puno predrasuda. To je sorta koja može da da vrhunski kvalitet i to je vino koje mi volimo. Kada je reč o odabiru sorte za proizvodnju crvenog vina, tu je već bilo dileme. Sa jedne strane su bile naše želje i afiniteti kada je u pitanju crveno vino, a sa druge strane klima i podneblje na kojem sadimo. Kao kompromis ova dva, odlučili smo se za izvanredni Merlot.

I tada, sve je bilo spremno: kalemovi poručeni, zemlja poslednji put istanjirana i usitnjena pred sadnju a bagremovi kočići koji će davati potporu prvo mladim lastarima, a kasnije stablu, pripremljeni. Odlučili smo se za jesenju sadnju hidroburom, jednog od najbržih i najsigurnijih načina sadnje. U toku jednog dana, sa omanjom grupicom radnika i uz pomoć traktora, posađen je ceo vinograd (2 000 čokoti) i pobijeni kočići uz svaki čokot.

Idilična slika posađenog vinograda ostaje da prezimi i sačeka proleće kada loza kreće da se budi i stvara novo umetničko delo.