Savršeno jutro » Podrum Kosanović

Podrum Kosanović

Porodični podrum...

Savršeno jutro

Postoje jutra sa raznim pridevima, kao što su nedeljno, kasno, kišno, mamurno, lepo, ružno, rođendansko itd. Na neka od njih utičemo mi sami, neka se prosto dese. Ali ipak postoji jedno jutro u godini, jutro drugačije od drugih, jutro kada se sve sitnice što ga čine posebnim poklope. Ja ga zovem savršeno jutro. Ne može ono da se desi bilo kada, isključivo se može očekivati na zimu i to posle Božića kad prođe post. Odavno su radovu u viongradu završeni, nema više brige da li će padati kiša, hoće li se proširiti pepelnica, kakvi će biti šećeri, da ne padnu slučajno kiseline i sve one muke koje nas more u finišu vinogradarske sezone a neposredno pred berbu.

Dakle, vinograd je obran i grožđani sokovi su sada već prevrili u vino. Hladno vreme je učinilo svoje i mlada vina su se izbistrila poodavno, već ih sa uživanjem pijemo i šaljemo na prva ocenjivanja. Mušterije uveliko dolaze u podrum i raspredaju se priče o godini kakva je bila, da li je berba dobra i upoređuju se vina sa onima od prošle godine. Nema više danonoćnog praćenja i nadgledanja fermentacije, isčekivanja rezultata napornog rada u vinogradu.

Taj dan mora da bude nedelja, kao izuzetak može da prođe i subota. Obavezno je da padne veliki sneg, onaj što kad ga čistiš zaveje pola dvorišta dok drugu polovinu još nisi ni očistio. E, kad osvane takva nedelja, a kroz prozor vidiš da je napadalo puno snega, da se sve beli a svi zvukovi bivaju blago prigušeni, to je prvi znak da će biti savršeno jutro. Taj dan se ništa veliko ne planira, osim da se čisti sneg. To je prva jutarnja aktivnost. Očisti se prvo trotoar da se ne utaba od nogu vrednih komšija koje su poranile po hleb, zatim dvorište i ćuprija, kako bi put do podruma bio prohodan. Onda u kuću na doručak.

Pre doručka obavezno dve, tri loze… Iz malih čašica, da uživanje potraje. Neizostavan detalj u ovakvom danu je muzika… Ali ne bilo kakva. Muzika mora da bude sa radio stanice. Nista ne može da obraduje čoveka kao kad ga iznenadi dobra pesma sa radija. Dakle, pijucka se loza, sluša muzika sa radija i gleda kroz prozor kako pada snega. Uskoro će se opet čistiti, nije strašno, to je jedina obaveza za danas. Za doručak obavezno sveži hleb sa debelom koricom, slanina, čvarci, džigernjača, kobasice i crni luk, sve pod izgovorom kako ima puno snega i potrebno je dosta energije. Naravno, uz doručak se pije loza, obavezno iz malih čašica.

Kako sve ovo ne bi postalo patološka pojava, valja obezbediti društvo i preokrenuti stvar u sociološki događaj. Dakle, valja pozvati i komšiju da se priključi. Onda sledi razgvor o snegu, koliko je napadalo, ko je kada očistio a sve to uz lozu i slane đakonije. Obavezno je da čoveka ne ponese sve to pa da pretera, onda ništa od savršenog jutra. Dakle mera je najvažnije, da bi potrajalo. Kada gost krene kući, prati se do kapije a usput komentariše kako je već dosta napadalo, obavezno uz ono: “A jutros sam ga čistio”. Ponovo lopata u ruke i čišćenje snega. Prvo trotoar da lenje komšije koje tek sad ustaju i idu da vide da li je ostalo hleba u radnji ne utabanaju sneg. Zatim dvorište i ćuprija, da se očisti put do podruma.

Nazad u kuću, da se zgreju prsti. Nekoliko čašica loze, topla soba i miris supe nedeljnog ručka učine svoje.. Vreme je da se odmori. Nikako negde drugde, već tu u dnevnoj sobi, odmah pored kuhinje gde se kuva ručak i gde deca trčkaraju, galame i skaču. To nije san koji uhvati čoveka pa zaspi, to je slatki dremež u centru zbivanja sa blagim osmehom kao potvrdom da je to savršeno jutro.