Sveti Trifun, dan zaljubljenih u vinograde i vino! » Podrum Kosanović

Podrum Kosanović

Porodični podrum...

Sveti Trifun, dan zaljubljenih u vinograde i vino!

Svake godine uoči 14-og februara ulični prodavci preplave trgove, pijace i sva prometnija mesta. To je valjda dan kada treba da se setite da nekog volite i da mu to pokažete. Realno, ne možete ni da zaboravite kad srca, baloni i ostale drangulije iskaču na svakom koraku i podsećaju vas, ti voliš nekog, kupi mu srce na kome to piše. Ako kojim sličajem zaboravite da kupite srce voljenoj osobi, nema ništa od ljubavi. Ali zato ako kupite to je to, nebitno šta ste ostalih tri stotine i kusur dana ove godine radili i pokazivali.

Kod nas je malo drugačije, svake godine 14. februar slavi se kao dan Svetog Trifuna, dan zaštitnika vinove loze i vinogradara. Običaj je da se na taj dan ode u vinograd, oreže koji čokot loze i zalije vinom. Od kada smo obnovili stari vinograd, svake godine obeležavamo ovaj dan, početak vinogradarskog proleća kada Sv. Trifun pobode u zemlju ugarak, a sneg počne da se topi i radovi u našim vinogradima počinju.

Ovo je idealna prilika da se okupi cela porodica i obeleži dan Sv. Trifuna. Prvo odlazimo do vinograda gde orezujemo jedan čokot i zalijemo ga vinom od prošlogodišnje berbe iz tog istog vinograda. Zatim idemo u naš podrum i koristimo priliku za degustaciju Italijanskog Rizlinga koji je u završnoj fazi sazrevanja i uskoro će biti spreman za flaširanje. Loša je navika (ili potreba) naših vinara da vino prerano izbacuju na tržište ubrzavajući neke procese kako bi vino bilo ranije spremno. Kada se grožđe obere, izmulja i šira prevri u alkohol dobije se mlado vino kome je potrebno vreme i stalni nadzor kako bi sazrelo. Ne treba ove procese ubrzavati zarad potrebe da se što pre dobije stabilno vino, spremno za tržište. Mnogi vinari se pravdaju time da nemaju više prošlogodišnjeg vina i da ne mogu da odbiju mušterije… U našem podrumu, nakon što je vino sazelo i proverena njegova stablinost, a  to je obično februar-mart kada govorimo o reduktivnim belim vinima( kao što je Italijanski Rizling), spremno je za flaširanje. A da li mi trošimo mlado vino?

Naravno, da. Pored toga što je neophodno konstantno pratiti razvoj mladog vina, raditi analize i stalne degustacije, imamo običaj da za našu slavu ,Sv. Nikolu, služimo vino iz te godine- dakle, mlado vino. To je dan kada u društvu naših prijatelja prvi put te godine pijemo ovogodišnje vino. Ono je tada još uvek mlado i nije dovoljno sazrelo, ali već polako otkriva neke svoja karakteristike. Sledeća prilika za koju se takođe služi vino iz nove berbe, ali ovog puta paralelno sa vinima od prethodih godina je Božić. Tada se svi okupimo za ručak kod baba Olgice (za porodicu Đura) i pre ručka radimo paralelnu degustaciju. Svako odabere koje će vino tog dana upariti sa ručkom.

Za Sv. Trifuna, u porodičnom podrumu, uz vino obično jedemo paštetu od bele ribe namazanu na prepečeni integralni hleb, koja se pokazala kao odlična kombinacija sa Italijanskim Rizlingom. Pašteta puna ukusa prosto traži gutljaj svežeg vina koji je prati i dopunjuje. Degustira se i mirisni roze od Muskat Hamburga, smišljaju novi recepti i razrađuju planovi za tekuću godinu.

I tako, dok vatra u smederevcu pucketa, a vinograd još uvek drema, mi pijemo vino i uživamo u porodičnoj atmosferi. Tog dana slavimo Sv. Trifuna, zaštitnika vinove loze i vinogradara, tog dana slavimo ljubav!