vinograd » Podrum Kosanović

Podrum Kosanović

Porodični podrum...

I sećanje ima meru

Postoje stvari koje se uče isključivo na ličnom iskustvu, da ne kažem greškama. Još kao mali, kada ima kolača ili slatkiša, svi bi ih redom tamanili dok im ne bude muka. Igrali bi se po snegu dok se prsti ne smrznu, a uveče odbijali da zaspu sve dok ih umor ne slomi u sitne sate. Niko od njih ne razmišlja da će im biti muka od kolača, da ujutru neće moći da ustanu iz kreveta od umora, niti da će se prehladiti na snegu. Uzalud bi roditelji korili i kritikovali, sakrivali i terali, deca kao da to ne čuju ili ne razumeju, radili bi po svome kad god bi mogli, reklo bi se kao da nemaju meru. (more…)

Čika Pera


Čika Peru sam upoznao pre par godina, kada smo obnavljali stari vinograd i postavljali stubove u njemu. Sećam se prvi put smo pričali telefonom, zvao sam ga da se raspitam u vezi stubova koje je on prodavao i dovozio. Umesto cene i osnovnih podataka, dobio sam lekciju iz vinogradarstva. Tvrdio je čika Pera da je to sve pogrešno što sam zamislio, da nema potrebe stavljati duple žice i da to niko ne radi. Tada nisam baš puno znao o vinogradu, pa me je ova njegova lekcija malo uzdrmala, ali samo na kratko. Mali izlet u ne tako malu literaturu koju sam tada posedovao otreznio me je i otkloni sve sumnje. Ponovo poziv i sada poručivanje stubova, sa više odlučnosti, ali na moju odgovornost, kako je rekao čika Pera. (more…)

Rezidba vinove loze

Rezidba na zrelo (zimska rezidba),  predstavlja osnovnu operaciju koju je neophodno primenjivati svake godine. Cilj rezidbe u mladom vinogradu (prve 3 do 4 godine) je formiranje uzgojnog oblika. Kod vinograda gde je formiran uzgojni oblik, rezidba služi kako bi se odstranili nepotrebni lastari za sledeću godinu, odredio broj okaca, odnosno lastara i grozdova po čokotu, a samim tim i regulisao kvalitet grožđa. A kako izgleda rezidba u našim vinogradima? (more…)

Priprema za veliko finale!

Iskreno govoreći,  priprema za berbu ne počinje kada grozđe počne da šara niti kada se uspostavi određeni balans kiselina i šećera. Ne, priprema ne počinje ni kada sazru koštice grozdova merloa niti kada zaključimo da je nastupila fenolna zrelost.  Priprema za berbu je počela davno, još početkom godine kada je loza počela da se budi iz zimskog sna. (more…)

Sadnja novog vinograda!

Vremenom je vinograd koji smo obnovili i “podigli iz blata” postao mali za naše ideje, potrebe i želje. Sve više je bila prisutna misao da treba da posadimo još jedan novi vinograd. Vinograd gde ćemo od samog starta, počevši od pripreme zemljišta pa nadalje, primenjivati sva saznanja koja smo vremenom sakupili, čuli ili pročitali. Uvek je prisutan argument da se grožđe može kupiti i zadovoljiti potreba za eksperimentisanjem sa drugim sortama ili načinom proizvodnje. Ipak, mi smo shvatanja da se vino pravi u vinogradu, i shodno tome želimo da imamo punu kontolu i odgovornost kada će se grožđe brati, koliki će se rod po čokotu ostavljati, da li će se raditi defolijacija ili ne, i more drugih sitnica koje na kraju daju celinu i ostavljaju vidljiv trag na vinu. (more…)

Sveti Trifun, dan zaljubljenih u vinograde i vino!

Svake godine uoči 14-og februara ulični prodavci preplave trgove, pijace i sva prometnija mesta. To je valjda dan kada treba da se setite da nekog volite i da mu to pokažete. Realno, ne možete ni da zaboravite kad srca, baloni i ostale drangulije iskaču na svakom koraku i podsećaju vas, ti voliš nekog, kupi mu srce na kome to piše. Ako kojim sličajem zaboravite da kupite srce voljenoj osobi, nema ništa od ljubavi. Ali zato ako kupite to je to, nebitno šta ste ostalih tri stotine i kusur dana ove godine radili i pokazivali.

Kod nas je malo drugačije, svake godine 14. februar slavi se kao dan Svetog Trifuna, dan zaštitnika vinove loze i vinogradara. Običaj je da se na taj dan ode u vinograd, oreže koji čokot loze i zalije vinom. Od kada smo obnovili stari vinograd, svake godine obeležavamo ovaj dan, početak vinogradarskog proleća kada Sv. Trifun pobode u zemlju ugarak, a sneg počne da se topi i radovi u našim vinogradima počinju. (more…)

Kako smo podigli vinograd iz blata

Čini mi se ne bih ništa pogrešio i da sam za naslov ovog teksta stavio “Kako smo se zaljubili u vinograd i vino”. Otprilike baš kada smo kupili vikendicu  na padinama Fruške gore pored sela Slankamen, sa velikom okućnicom i poprilično zapuštenim vinogradom, rodila se ljubav prema vinogradarstvu i vinarenju. Iz ove perspektive, mogu slobodno da kažem da tada ama baš ništa nismo znali o vinogradu, a o vinu… Pa bojim se da ni sa njim nismo bili na ti.

Vinograd je posađen pre više od 40 godina, a zadnjih 5 godina sigurno nije održavan. Tip sadnje koji smo zatekli je “vinograd tačkaš”, i kao takav podrazumeva nisko stablo, koje je zbog više godina neodržavanja zaraslo u korov i blato. Sortiment je gotovo 100% Muskat Hamburg a kasnije smo uvideli da ima nekoliko različitih klonova, što je verovatno posledica popunjavanja mesta ili kasnijeg proširivanja vinograda. Iako smo bili u dilemi da li da raskrčimo stari vinograd i posadimo novi špalirski zasad, odlučili smo da obnovimo stari i podignemo na žicu. (more…)